Po završetku jubilarnog 100. zasedanja Dunavske komisije u Budimpešti, 14. decembra 2023.godine, kojim je praktično obeleženo 75 godina od potpisivanja Beogradske konvencije, direktor Direkcije za vodne puteve, Aleksandar Pantelić, kao član delegacije Srbije, obavio je stručne konsultacije u pravcu dalje uspešne međuresorske saradnje sa Ivanom Kunc, prvim savetnikom u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti, zaduženoj za Dunavsku komisiju i odnose sa podunavskim zemljama.

Neposredan povod za razgovor bio je počasna medalja za poseban doprinos brodarstvu i razvoju Dunava, koja je g-dji Kunc na jubilarnom 100. zasedanju uručena od strane Dunavske komisije. Priznanjem koje su države članice ove stare medjunarodne organizacije dodelile predstavnici srpske delegacije, potvrđeno je njeno lično zalaganje tokom poslednjih decenija saradnje Republike Srbije sa svim ostalim predstavnicima država-članica Dunavske komisije. Potvrđivanjem profesionalnog rada srpske predstavnice, kao stručnjaka za tehnička pitanja vodnog saobraćaja i infrastrukture i istovremeno diplomate, u periodu u kome dolazi do tektonskih promena u radu Dunavske komisije, otvorilo se pitanje o pesrspektivi dalje komunikacije i saradnje srpskih nadležnih institucija u cilju uspešnog predstavljanja Srbije u ovoj tradicionalnoj i važnoj organizaciji koja se bavi pitanjima bezbedne i slobodne plovidbe na Dunavu.



Tokom razgovora sa Ivanom Kunc, shvatili smo da, kao i za većinu kolega koji su imali priliku da rade sa njom, sama nagrada nije predstavljala iznenadjenje i da ju je prihvatila mirno, kao znak zaokruživanja jedne duge profesionalne karijere. Ona je izrazila veliku zahvalnost srpskim institucijama, prvenstveno Ministarstvu spoljnih poslova, zatim Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a posebno Direkciji za vodne puteve na čelu sa Aleksandrom Pantelićem i Agenciji za upravljanje lukama, koje su posle toliko godina prepoznale njen intenzivan rad i lično zalaganje za što bolje pozicioniranje Srbije na Dunavu. Podvukla je da nadležne institucije u Srbiji redovno prate medjunarodni institucionalni okvir i nove tehnologije u vodnom saobraćaju, ali da je sada došlo vreme za implementaciju odredjenih propisa i evropskih standarda u razvoju plovnih puteva i flote na Dunavu, što predstavlja veliki izazov za srpske institucije.



Trodecenijsko iskustvo gospođe Kunc u oblasti vodnog saobraćaja na čijem je unapređenju radila sa različitih pozicija u administraciji zajedno sa svojim kolegama iz Srbije, ukazuje sve vreme na ogroman, ali neiskorišćen potencijal Dunava -  ključne i strateške evropske saobraćajnice, a potvrđeno je u potpunosti tek u nevoljama nastalim usled pandemije i u vrtlogu ratnih dešavanja u Ukrajini. Naime, u uslovima pokidanih transportnih lanaca, raznih tržišnih ograničenja i neizvesnosti, saobraćaj Dunavom pokazao je odredjenu otpornost i čak nezamenljivost u prevozu strateških roba. Po njenim rečima, reafirmacija unutrašnjeg vodnog transporta kroz realizaciju infrastrukturnih projekata, boljeg održavanja plovnih puteva u uslovima niskih vodostaja i sve jačeg uticaja izmene klime i globalnog zagrevanja, obnavljanje i modernizacija flote u skladu sa sve većim ekološkim zahtevima, postaju izazov, ali i imperativ za razvoj dela Evrope kome pripada Srbija. Posebno treba imati u vidu da veza Dunava sa Crnim morem i pomorskim plovnim putevima u trenutno neizvesnim geopolitičkim vremenima postaje ključna za snabdevanje Evrope, a da Dunavska komisija i njene buduće nadležnosti koje se upravo redefinišu dobijaju na važnosti, slično kao što je to bilo pri potpisivanju Beogradske konvencije davne 1948. nakon II svetskog rata.

Tokom veoma konstruktivnog razgovora, uočeno je da 2023. godina simbolizuje poklapanje jubileja Dunavske komisije, 75 godina od potpisivanja Beogradske konvencije i 60 godina od osnivanja Direkcije, uz duhovitu opasku Ivane Kunc da je ona ista generacija sa Plovputem (1963.). Zaključeno je da, u sklopu svih političkih okolnosti i ekonomskih odnosa podunavskih zemalja, Direkcija za vodne puteve kao jedna izrazito stručna institucija, sve više vraća svoju staru ulogu u mreži dunavskih administracija. Perspektivni i izvesni infrastrukturni projekti, neophodno obezbedjivanje zahtevanih gabarita medjunarodnih plovnih puteva i njihovo adekvatno obeležavanje, redovno praćenje svih plovila u funkciji nacionalnog RIS operatora i organizovanjem VTS službe, kao i redovno ućešće stručnog kadra Direkcije u medjunarodnim radnim grupama, ukazuju na budući sve veći značaj ove srpske institucije u čije stručnjake i opremu treba sve više ulagati, s obzirom da tradicija i prepoznatljivo ime već jako dugo postoje. Ukupna rečna privreda, strano i nacionalno brodarstvo, očekuju povratak uloge Direkcije u ovom vremenu punom izazova, ali i velikih mogućnosti. Učešćem u planiranim evropskim projektima na Dunavu, ublažavanjem ili potpunim uklanjanjem kritičnih sektora pokretanjem obimnijih hidrotehničkih radova na Dunavu, institucije Republike Srbije bi podrškom i ispunjenjem osnovne uloge Direkcije za vodne puteve, a u saradnji sa drugim relevantnim državnim organima, mogla da opravda svoj izuzetan položaj na Dunavu i stane rame uz rame sa drugim podunavskim administracijama.

Prijateljski razgovor u Budimpešti zaokružen je konstatacijom da je Direkcija za vodne puteve prepoznala pravce razvoja vodnog saobraćaja u Srbiji i u poslednje vreme se primetno okrenula revitalizaciji tehničke opreme, nadogradnjom postojećih servisa i poboljšanju uslova rada, uz angažovanje stručnih mladih ljudi u oblasti vodnog saobraćaja i ekološkog inženjerstva kroz studentsku praksu ili zapošljavanje. Gospođa Kunc je iskoristila priliku da uputi reči hvale za odličnu saradnju sa Direkcijom u poslednjih godinu dana i veoma pozitivno ocenila napore, aktivnosti i zalaganje direktora Aleksandra Pantelića da Plovput uzdigne na respektabilan međunarodni nivo kome ova značajna srpska institucija i pripada. Istakla je važnost obrazovanja i organizovanja stručne obuke mladih kadrova koji nedostaju u celom podunavlju, kao i značaj pripremljenih, kompetentnih i zajedničkih nastupa na evropskoj areni u cilju realizacije infrastrukturnih projekata, interesa razvoja srpske lučke delatnosti i nacionalnog brodarstva, a posebno Dunavskoj komisiji u okviru koje se očekuje proces intenzivnog pregovaranja i dogovaranja u jednoj sasvim novoj etapi odnosa država u podunavskom regionu.