Brodovi koji iz Evrope Koridorom 7 krstare ka Crnom moru nemaju alternativu - mora se kroz Srbiju. Priroda nam je bila naklonjena i podarila najlepši deo Dunava, koji je na svih 588 kilometara kroz našu zemlju plovan. Taj potencijal država je zapostavila, te je tako Dunav u odnosu na ostale vidove saobraćaja zastupljen sa svega 4,7 odsto. Sa sto miliona evra ulaganja znatno bismo podigli nivo usluga, privukli brodove, turiste, nautičare... I to je razvojna šansa Srbije, kažu u Ministarstvu infrastrukture.
Do sada nijedan dinar kredita nije uložen u Dunav. Sve što je urađeno pomoć je EU. Tako je Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala izradu master plana i studije opravdanosti za unutrašnji vodni transport u Srbiji. Zaključak je da su ulaganja opravdana sa tehničkog i ekonomskog aspekta zahvaljujući izuzetnim prirodnim pogodnostima i razvijenoj infrastrukturnoj mreži u Srbiji.

Iz ovih dokumenata, kako objašnjava Žaneta Ostojić Barjaktarević, direktor Direkcije za unutrašnje plovne puteve „Plovput“, proistekli su prioritetni projekti, čijom realizacijom će se značajno unapredili uslovi za bezbednu plovidbu rekama Srbije i stimulisati razvoj unutrašnjeg i međunarodnog vodnog saobraćaja:
* Uklanjanje neeksplodiranih mina zaostalih iz NATO bombardovanja. Projektna i tenderska dokumentacija za izvođenje radova se privode kraju, a sve je finansirano iz fondova EU.
* Remont prevodnica Đerdap 1 i Đerdap 2. Projektna i tenderska dokumentacija za izvođenje radova se privodi kraju. Prema tehničkoj dokumentaciji, za celokupno obnavljanje brodskih prevodnica na hidroelektranama potrebno je oko 66 miliona evra. Ministarstva za energetiku i infrastrukturu zajedničkim naporima pronalaze način da obezbede novac za realizaciju ovog izuzetno značajnog posla.
* Projekat uklanjanja potopljenih brodova u zoni hidroelektrana „Đerdap“, zaostalih iz Drugog svetskog rata. Precizno su locirana 22 plovila, projekat i istražne radove finansirala je EU. Za uklanjanje brodova potrebno je oko 13 miliona evra.
* Izmeštanje privremenog drumsko-železničkog mosta u Novom Sadu. Most predstavlja ozbiljnu prepreku bezbednoj plovidbi jer na mestu gde je on postavljen nisu ispunjeni uslovi u pogledu visine i širine plovidbenog otvora.

Zbog toga su česti udari plovila u stubove mosta. EU je finansirala izradu projekta novog Žeželjovog mosta, koji će biti izgrađen uzvodno od privremenog drumsko-železničkog, a po obliku i formi biće isti kao stari srušeni Žeželjov most, ali potpuno savremene konstrukcije. Za izgradnju, za koju je već dobijena saglasnost EU za delimično finansiranje kroz fondove, Srbija i Novi Sad treba da izdvoje oko 30 miliona evra.
* Regulisanje kritičnih sektora na Dunavu kroz bagerovanje i regulacione radove na mestima koja ne zadovoljavaju preporučene gabarite plovnog puta. Projektni zadatak je urađen 2008. godine i za finansijska sredstva potrebna za izradu tehničke dokumentacije se konkuriše kod EU. Procena je da ti radovi koštaju oko 45 miliona evra za 11 kritičnih sektora.
Najznačajniji i prioritetni su Apatin, Staklar, Futog i Beška.
* Uvođenje rečnih informacionih servisa (RIS) na Dunavu, kao najsavremenije tehnologije praćenja i nadgledanja plovidbe na
rekama.

- „Plovput“ je sopstvenim sredstvima realizovao pilot projekat uvođenja RIS na delu Dunava u dužini od 200 kilometara - navodi Žaneta Ostojić Barjaktarević. - Projekat je urađen izuzetno kvaliteno i to je bio „prijemni ispit“ koji je Srbija u ovoj oblasti položila. Zato smo dobili kroz fondove EU iznos od 11 miliona evra za realizaciju potpune pokrivenosti celog toka Dunava sistemom praćenja i nadgledanja plovidbe. Posao će biti završen do 2012. godine. Sve što je do sada urađeno i što planiramo da odradimo je dobra osnova za preusmeravanje saobraćaja sa druma i železnice na vodne puteve. To je jedan od osnovnih zahteva transportne strategije zemalja EU, a, sasvim sigurno, već u bliskoj budućnosti biće zahtev i u odnosu na saobraćaj u Srbiji.

ZNAČAJ
Dunav je jedan od najvažnijih evropskih rečnih koridora. Jedina je veza Srbije, kao kontinentalne države, sa Crnim morem i preko kanala Majna-Dunav sa Rajnom, Severnim i Baltičkim morem i Atlantskim okeanom. Svojim tokom od 2.845 kilometara Dunav prolazi kroz 10 zemalja i četiri glavna grada.

PUTEVI
Srbija ima veoma razvijenu mrežu unutrašnjih plovnih puteva u dužini od oko 2.000 kilometara. Čine je međunarodne reke Dunav, Sava i Tisa, kao i mreža kanala..

Tanja Spalević
Večenje Novosti

Ključne reči za povezane vesti:
Koridor 7, Dunav, Crno More, Srbija