Prevoz putnika i robe vodom višestruko jeftiniji nego drumski
Rekama otiču milioni evra

Srbija bi godišnje mogla da uštedi milione evra kad bi više koristila svoje plovne puteve, Dunav, Savu i Tisu, posebno za transport robe koja se sada uglavnom prevozi drumom i železnicom. Smisao silaska na reku nije samo direktna ušteda u transportu nego i očuvanje puteva i životne sredine.

Transport robe rekom, posebno rasutih tereta, vrlo je rentabilan. Gotovo četiri puta je jeftiniji od kamionskog. Umesto na nekoliko kamiona, roba stane na jedan brod, put je mnogo bezbedniji, a kolovoz se čuva od oštećenja, što smanjuje ulaganja u održavanje i izgradnju. U Zapadnoj Evropi to su odavno shvatili.

- Reke su pravi hit u svetu i na njima je prometno kao na autoputu. Trend je da što više robe transportuje brodovima, jer su uštede ogromne. Sistem luka je veoma razvijen kao i komercijalni sadržaji oko njih. Putevi su tako oslobođeni za automobile. Kod nas možete da vidite, eventualno, jedan do dva teretna broda dnevno a o turističkim da i ne govorimo. Srbija ima sjajne mogućnosti, jer je tok Dunava kroz našu zemlju najbolji za plovidbu, i najširi na čitavom toku kroz Evropu i zato je jedan ključnih preduslova podsticanja privrednog razvoja u regionu. Imamo i master plan razvoja plovnih puteva do 2025. godine koji nema nijedna zemlja u okruženju. Samo nedostaje novac - kaže Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktor
Ustanove za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, dodajući da je od 1988. robni transport kod nas u stalnom padu.

Vodni saobraćaj se kod nas uglavnom svodi na transport šljunka, peska, ili žita baržama. Sava zvanično još nema status međunarodnog plovnog puta, ali se koristi za robnu razmenu sa Republikom Srpskom, dok je Tisa međudržavni plovni put Srbije i Mađarske.

Srbija gotovo da nema ni rečnu flotu a najveći domaći prevoznik „Jugoslovensko rečno brodarstvo“, sa brodovima starim preko 35 godina, u fazi je privatizacije.

- I lukama su preko potrebne investicije. Loše je to što su kod nas luke privatizovane pa će biti teško ubediti vlasnike da rade kako im država kaže. Štaviše, oni sa lukama mogu da rade šta žele, čak i da ih zatvore i od njih naprave nešto sasvim deseto - ističe naša sagovornica.

Naši susedi mnogo više koriste svoje plovne puteve, pogotovo Rumuni, Bugari i Mađari, ali to je, prema rečima Ostojićeve, posledica ulaganja Evropske unije u ovaj vid transporta. Mi jedino imamo bolje obučeno
osoblje od njih.

- Evropskoj uniji je u interesu što pre uredimo svoje plovne puteve, posebno na Dunavu, jer sve podunavske zemlje jesu ili će uskoro postati njene članice. Evropa ne želi „crnu rupu“ na Balkanu - kaže Ostojićeva.

Milan Malešević
Blic Online

Ključne reči za povezane vesti:
Dunav, Plovidba